Znamenite ličnosti u Sokobanji
Početak ➙ Kulturno nasleđe ➙ Znamenite ličnosti
Branislav Nušić
Rado viđen i čest gost Banje bio je komediograf i satiričar Branislav Nušić. I danas se pamti i pominje njegova krilatica „Sokobanja, Sokograd – dođeš mator, odeš mlad“, koju je smislio za svog prijatelja fotografa Sinišu Ristića kako bi ovaj bolje prodavao razglednice.
Ivo Andrić
Redovan gost hotela Moravica bio je slavni pisac – nobelovac Ivo Andrić. Uvek je odsedao u istom apartmanu br. 144 zbog naročitog pogleda s balkona. Njegov „sokobanjski dom” pretvoren je u mali muzej. O blagotvornom dejstvu Banje, Andriće je ostavio sledeći zapis: „Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen.”
Isidora Sekulić
Isidora Sekulić je lirski opisala sokobanjski vazduh rekavši: „Srce u Sokobanji ne tuče, ne lupa, nego se ljuljuška.“
Dobrica Erić
Dobrica Erić je svoju zbirku pesama Ruža vetrova posvetio Sokobanji.
Meša Selimović
Meša Selimović je u Sokobanji napisao knjigu „Ostrvo“.
Milun Mitrović
Najpoznatiji sokobanjski slikar, po poetici modernista, ostavio je svom gradu vrednu i po broju dela veliku umetničku zbirku. Mitrović je svojim koloritom i temama ovekovečio sokobanjski krajolik i temperament južnjaka.
Emilijan Josimović
Emilijan Josimović, utemeljivač srpskog urbanizma, poslednje godine života proveo je u Banji i smatra se da je dosta uticao na rad Društva za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje. Njegov grob i danas pohode mnogi poštovaoci.
Stevan Sremac
U Sokobanji je svoje poslednje zemaljske dane proživeo Stevan Sremac, plodan pisac i veliki boem. Na kući u kojoj je živeo postavljena je spomen tabla.
Putopisci
Za jedno, po broju stanovnika, malo mesto velika je čast što se spominje u beleškama najpoznatijih evropskih putopisaca. Čuveni Evlija Čelebi opisuje Banju i kupatila 1663. godine. Isto toliko poznat, Feliks Kanic boravi u Banji čak tri puta 1860., 1864. i 1889. godine. Osim zapisa, ostavio je i jedan lep crtež Sokograda.
Knjaz Miloš Obrenović
Knjaz Miloš Obrenović je najzaslužniji za razvoj zdravstvenog turizma u Sokobanji. Poslao je sokobanjske termalne vode na analizu u Beč, podigao prvi stacionar za lečenje u Sokobanji, postavio prvog banjskog lekara i obnovio Tursko kupatilo u centru Sokobanje. U Amamu je očuvana kneževa kada, koja je stavljena pod zaštitu države.
Mitropolit Mihajlo
Mitropolit Mihailo je rođeni Sokobanjčanin, koji je bio na čelu srpske pravoslavne crkve u periodu od 1859.-1881. godine i od 1889.-1898. godine. Mitropolit Mahailo je svom rodnom gradu ostavio više zadužbina. Bio je inicijator i donator sredstava za izgradnju crkve Sv. Preobraženja Gospodnjeg u centru Sokobanje. Takođe je izgradio osnovnu školu u Sokobanji 1894. godine, koja danas nosi njegovo ime. Bio je jedan od osnivača i pokrovitelj Društva za uređenje i ulepšavanje Sokobanje i njene okoline, koje je osnovano 1895. godine.
Stojan Živadinović
Stojan V. Živadinović je književnik, diplomata, pravnik i novinar, koji je rođen u Sokobanji 1889. godine, a umro u Beogradu 1942. godine. U nekadašnjoj porodičnoj kući Živadinovića u kojoj je Stojan odrastao, danas se nalazi Zavičajni muzej Sokobanje. U čast nepravedno zaboravljenom piscu i zaslužnom Sokobanjcu, u muzeju je formirana stalna izložbena postavka – spomen soba Stojana Živadinovića. Najpoznatije Stojanovo delo je istorijski roman – trilogija „Karađorđe“.
Ljubiša Bačić
Ljubiša Bačić je poznati glumac, pesnik i prevodilac, koji je rođen u Sokobanji 1922. godine, a umro u Beogradu 1999. godine. Učestvovao je u brojnim televizijskim dečjim emisijama, gde je nastupao i sa poznatim dečjim horom „Kolibri“. Bio je član Ateljea 212 i ostvario je niz epizodnih uloga na filmu i televiziji. Poeziju je pisao na dijalektu karakterističnim za sokobanjski kraj.
Josif Pančić
Poznati srpski botaničar Josif Pančić proučavao je floru sokobanjskog kraja, a naročito Rtnja i na njemu je 1874. godine otkrio novu vrstu cveta Ramonde, do tada poznatog samo na Pirinejima i nazvao je srpska Ramonda.
Jovan Cvijić
Naš poznati geograf često je posećivao sokobanjski kraj, a naročito ga je fascinirala planina Rtanj, što dokazuje i njegov zapis: „Nijedna planina i nijedan planinski vrh u Srbiji ne čine toliko dubok utisak na posmatrača kao Rtanj sa Šiljkom. U njemu su združeni mirnoća, veličina i simetrija.”
Hajduk Veljko Petrović
Hajduk Veljko Petrović je prvi put oslobodio Sokobanju (tadašnju Banju) od Turaka, 1808. godine i nazvao je svojom Banjicom. U znak zahvalnosti Sokobanja je ovom junaku podigla spomen česmu.
