О Сокобањи

Сокобања се налази на 43º и 63’ с. г. ш. и 21º и 87’ и. г. д., у централном делу југоисточне Србије, на просечној надморској висини од 400 м. Смештена је у истоименој котлини, окруженој венцем средње високих планина: Озрен (1174 м) на југу, Ртањ (1560 м) на северу, Девица (1116 м) на југоистоку, Слемен (1099 м) и Крстатац (1069м) на истоку и Буковик (894 м) и Рожањ (897 м) на западу. Кроз Сокобању протиче река Моравица, која на западу котлине гради Бованску клисуру. Сокобања је удаљена 30 км од аутопута Е-75 и железничке магистрале.

Од Београда и аеродрома „Никола Тесла“ удаљена је 230 км, а од Ниша и аеродрома „Цар Константин“ 58 км. Регионалним путевима повезана је са Тимочком крајином, преко Бољевца и Књажевца. Сокобањска општина обухвата површину од 525 км² и има око 18.000 становника, а у граду живи око 8.500.

Сокобања је данас познато бањско и климатско место и ван граница Србије. На њеним лековитим изворима кроз историју су најпре саграђене римске терме, турски амам, па Милошево купатило, које се данас развија у модеран здравствено – рекреативни центар.

На налог књаза Милоша Обреновића, прва стручна испитивања лековитости термалних вода обављена су у Бечу 1834. године, а први званично ваучером упућен гост, стигао је у Сокобању 8. јуна 1837. године, по старом календару, што указује да се Сокобања најдуже бави организованим туризмом на просторима «ЕX Југославије».

Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, била је монденско летовалиште, стециште српског племства и боема. Редовни гости Сокобање биле су познате личности: Бранислав Нушић творац чувене крилатице: „Сокобања – Сокоград, дођеш матор – одеш млад“, Стеван Сремац, Исидора Секулић, Иво Андрић, Меша Селимовић, Милош Жутић…

Сокобања је данас једна од водећих бања у Србији када је у питању здравствени туризам и једно је од најпосећенијих туристичких места у нашој земљи.