Централно бањско шеталиште

У прошлости је центар града био покривен макадамским плочицама, а мермерним плочама је поплочан 70тих година 20. века. Дрвећа стара и по стотину година украшавају мермерно шеталиште и стварају пријатну хладовину у летњим месецима. Од дрвећа преовлађују стари платани и липе, које у време цветања шире опојне мирисе.
Централно бањско шеталиште – променада пружа се у дужини од око 600 метара од Хотела „Турист“ на истоку до зграде музеја на западу. Код фонтане се рачва, тако да део шеталишта пролази и поред цркве Светог Преображења и завршава се код зграде основне и средње школе. У централном делу, шеталиште има и продужетак у виду Занатског центра у којем се налазе бутици, златаре, угоститељски и други услужни објекти.

Преко пута Турског купатила је споменик културе Милошев конак. Изградио га је кнез Милош Обреновић и ту је била смештена његова администрација, док је боравио у Сокобањи. Иако је Милошев конак током времена дозидаван, задржане су првобитне архитектонске црте овог објекта. У оквиру конака се налази већи број угоститељских објеката, као што су Ирски паб „Даблин“, дискотека „Стена“, кафе „Кафе“, „Спа“ кафе, „Пивница“, и других услужних радњи.
Поред Милошевог конака смештена је црква Св. Преображења Господњег, изграђена 1892. године. Градили су је италијански мајстори, а покретач радова и велики донатор био је српски митрополит господин Михаило, који је по рођењу Сокобањчанин. У порти цркве налази се његова биста.
На западном крају шеталишта налази се Завичајни музеј, који је смештен у згради изграђеној у 19. веку, у моравском стилу. Располаже експонатима из области археологије, етнологије и историје. Испред музеја је уређен амфитетар који се у летњој сезони користи за позоришне представе, књижевне вечери и друге манифестације.
Преко пута Завичајног музеја налази се зграда у којој је смештен Туристички информативни центар, у оквиру кога ради и Интернет кафе, а у другом делу зграде смештена је Галерија-Легат Милуна Митровића. Галерија је отворена је 28 јуна 2001. год., на иницијативу сокобањског академског сликара Милуна Митровића, који је том приликом Сокобањи поклонио око 150 слика.

Остави поруку одговори